Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu Prvog osnovnog suda kojom je obavezano Ministarstvo odbrane Republike Srbije da tužiocima nadoknadi nematerijalnu štetu zbog ubistva njihovog supruga i oca na Poljoprivrednom dobru „Ovčara“. Ovo je još jedna u nizu presuda koje su donete za ubistva ratnih zarobljenika u novembru 1991. godine.
Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu – Veća za ratne zločine K.V. 4/2006 od 12. marta 2009. godine osuđeni su M.V., S.V., M.L., J.P., I.A, M.V., P.M., G.M., Đ. Š, M. Đ, P. D., N. K. i S.R. za izvršeno krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ u vezi člana 22 KZ SRJ jer su, kao pripadnici teritorijalne odbrane u sastavu Jugoslovenske narodne armije izvršili ubistva zarobljenika, telesno ih povređivali i nečovečno postupali prema njima na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo. Na osnovu pravnosnažne krivične presude, pokrenuto je nekoliko parnica za naknadu nematerijalne štete protiv Ministarstva odbrane Republike Srbije, među kojima je i parnica ovih tužilaca.
Prvi osnovni sud je, shodno članovima 35 Ustava Republike Srbije i 172 Zakona o obligacionim odnosima, obavezao Ministarstvo odbrane da tužiocima isplati ukupan iznos od 2.700.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete po osnovu odgovornosti koju je prouzrokovao njegov organ, jer su pripadnici Teritorijalne odbrane bili u sastavu tadašnje Jugoslovenske narodne armije.
Iako su sudovi ustalili sudsku praksu u pogledu visine naknade nematerijalne štete po ovom osnovu, ona i dalje nije saglasna sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, zbog čega će tužioci koristiti dalje pravne mehanizme kako bi ostvarili naknadu koja se može smatrati adekvatnom za ovaj vid štete koju su pretrpeli.