Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) jednoglasno je doneo presudu u predmetu Đaković protiv Srbije kojom je utvrdio da je došlo do procesne povrede prava na život podnosioca predstavke, zagarantovanog članom 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Advokat Mihailo Pavlović je zastupao podnosioca predstavke pred Ustavnim sudom i ESLJP zbog neefikasne istrage ubistva njegovog oca koje se dogodilo tokom oružanog sukoba u Hrvatskoj 1991. godine, u selu Lovas. Tročlano veće Ustavnog suda u sastavu Snežana Marković, Vladan Petrov i Tamaš Korhec je odbacilo predstavku podnosioca, ali je ESLJP utvrdio da je očigledno došlo do procesne povrede člana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, posebno ukazujući na dugotrajnost i kašnjenja u vođenju postupaka pred domaćim sudovima i Tužilaštvom za ratne zločine, uključujući i istragu protiv komandanta Dušana Lončara, koji je navodno izdao naređenje za napad. Sud je istakao da, iako su pojedini krivični postupci pokrenuti, ukupna dužina i neefikasnost istrage nisu bili opravdani složenošću predmeta, bezbednosnim razlozima ili doprinosom podnosioca predstavke. Na osnovu presude, Srbija je obavezana da isplati podnosiocu predstavke 12.000 € na ime nematerijalne štete i 1.730 € za troškove postupka pred sudom.
Ova presuda je od izuzetnog značaja za pravosuđe Srbije, s obzirom na to da se radi o prvoj presudi ESLJP kojom je utvrđeno da Tužilaštvo za ratne zločine, kao i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, nisu delotvorno i efikasno procesuirali ratni zločin izvršen na prostoru bivše Jugoslavije.